Hor „Viva Vox“: „Publika ceni iskrenu emociju“

„Publika ceni iskrenu emociju“

Razgovarao Nenad Ranđelović

 

Njima nisu potrebne gitare, klavijature i bubnjevi, njima je jedini instrument glas. Grupa mladih devojaka i nekoliko muških vokala uneli su jednu novu dozu kvaliteta u horsku muziku. Hor „Viva Vox” postoji od 2005. godine na čelu sa dirigentkinjom Jasminom Lorin. Internet senzacija postali su izvođenjem pesme „Du hast“ nemačkog benda „Rammstein“ čiju je izvedbu na „You Tube“-u do sada videlo preko dva miliona ljudi. Početkom decembra 2012. godine, „Viva Vox“ je u prepunoj sali „Sava centra“ održao ne jedan, već tri koncerta u nizu. Ostatak sveta dobio je priliku da ih sluša uživo na turnejama u Poljskoj, Češkoj, Austriji, Belorusiji i mnogim drugim zemljama, a domaća i regionalna publika na koncertima koje neprestano održavaju širom Srbije i na festivalima kao što su „Belgrade Beer Fest“, „Nišville“, „Exit“ i „Sea Dance“. Vrhuncem njhove karijere smatraju se koncerti u Sali Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija u čast proslave „Srpske Nove godine“ 14. januara 2013. godine. Drugi veliki nastup imali su u Velikoj hali naroda u Pekinga pred visokim funkcionerima Kine. Za desetogodišnjicu rada izdali su prvi album i održali veliki koncert u „Kombank areni“. Jedna od članica hora Milica Damnjanović govori o njihovim najvećim izazovima u radu.

BYN: Šta čini dušu Viva vox hora?

Milica Damnjanović: Dušu ovog hora čine naša međusobna prijateljstva. Znam da zvuči kao kliše, ali zaista je tako. Većina nas se poznaje i druži već dugi niz godina, a i oni koji su u hor došli kasnije brzo su se uklopili. Veže nas specifičan smisao za humor i to što smo apsolutno uvek tu jedni za druge. Kada nemamo probe viđamo se na kafama, idemo zajedno na letovanja i zimovanja… Da nije te bliskosti, verovatno bi energija hora bila drugačija, manje autentična. Publika iskrenu emociju prepoznaje i ume da ceni.

BYN: Kako se došlo na ideju da hor bude „a capella“ uz pratnju bitboksa?

Milica Damnjanović: “Viva Vox“ je počeo kao klasičan hor. Naša dirigentkinja Jasmina Lorin tada je vodila hor Zemunske gimanzije oko kog se okupila najstarija postava današnjeg „Viva Vox“-a. Izvodili smo klasičan horski repertoar, ali smo uvek voleli da ga začinimo ponekom modernijom numerom. U početku su to bili pop-rok klasici - Bitlsi ili ABBA. Vremenom smo poželeli da odemo korak dalje, da radimo nešto originalno i novo. Jedan od pevača Boris Balunović izveštio se u pisanju aranžmana i danas je on naš glavni aranžer. Paralelno, drugi pevač Tihomir Jovanić počeo je za svoju dušu da vežba tehniku bitboksa. Kada su se svi ti elementi spojili, nastala je dobitna kombinacija koja funkcioniše i danas.

BYN: Kako se biraju pesme koje će se izvoditi?

Milica Damnjanović: Imamo različite metode izbora. Ponekad organizujemo interne izbore na kojima svi članovi hora daju predloge i glasaju za njih, ali nekada se desi da neku pesmu spontano počnemo da pevušimo i ona nekako jednoglasno bude usvojena za našu sledeću obradu. Vodimo se najčešće svojim ličnim muzičkim ukusima, ali osluškujemo i publiku, njihove predloge i reakcije.

BYN: Koliko vremena je potrebno da se uvežba jedna pesma?

Milica Damnjanović: Vreme potrebno za uvežbavanje pesme varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od složenosti aranžmana i intenziteta proba. Standardno imamo po tri tročasovne probe nedeljno, ali kada spremamo veće koncerte, taj broj radnih sati višestruko raste. U poslednjim nedeljama priprema za koncert u „Kombank areni“ u maju ove godine, imali smo svakodnevne probe od po sedam sati.

BYN: Kako se rade i aranžmani i kako postižete savršen sklad? 

Milica Damnjanović: Princip rada „Viva Vox“-a ne razlikuje se mnogo od principa po kome funkcionišu klasični horovi. Svako ko je ikada pevao u horu zna kako to ide. Imamo standardnu podelu po glasovima – sopran, alt, tenor i bas. Uvežbavamo deonice na sličan način kao i u ostalim horovima. Jedina razlika je u tome što te naše deonice, kada se razlože na sastavne delove, zvuče u najmanju ruku čudno nekome ko je navikao na standardni horski repertoar. Mi smo, opet, navikli na ovo što radimo. Dugo se time bavimo a sklad postižemo, kao i u svemu drugome u životu, kroz marljiv rad, vežbu i iskustvo.

BYN: Koju pesmu je bilo najteže uvežbati i koju izvodite sa najviše uživanja?

Milica Damnjanović: Ne bih mogla da izdvojim pesmu koja nam je bila najteža. Mnogo vremena smo uložili u pripremanje „Bohemian Rhapsody“ grupe „Queen“ i ona je definitivno jedna od težih koje smo uradili, ali verujem da je to dobrim delom i zbog toga što je to bio jedan od prvih aranžmana ovog tipa sa kojima smo se uhvatili u koštac. Još nismo imali toliko iskustva. Danas bismo je verovatno naučili brže. Sa najvećim uživanjem izvodimo “tvrđe” rok pesme kao što su “Smells like teen spirit” ili “Killing in the name”. To je, uostalom, ono po čemu smo specifični.

BYN: Pošto vas u horu ima mnogo da li dolazi do sukoba mišljenja i kako te razmirice rešavate?

Milica Damnjanović: Sukobi mišljenja su normalna stvar u ovako velikim grupama. Nemoguće je da svi budu zadovoljni svakom odlukom ili svakim izborom, ali, na kraju krajeva, svi imamo isti cilj – da “Viva Vox” što duže traje, nastupa, snima i putuje. Svi smo mi u ovom horu najpre iz ljubavi. Dovoljno je da se toga setimo i sve razmirice izgube na značaju.

BYN: Kakav je osećaj pevati pred Generalnom skupštinom UN-a i šta je Vama najupečatljiviji detalj sa tog nastupa?

Milica Damnjanović: Celo iskustvo je bilo neponovljivo i potpuno jedinstveno, ali svima nam je posebno ostao urezan u sećanju govor koji je Ban Ki Mun održao pred početak koncerta. Ta trema i to nestrpljenje, to iščekivanje da koncert konačno počne ne može se uporediti ni sa čime. U isto vreme osećate ogromnu čast i odgovornost. Svesni ste da se od vas očekuje mnogo i da ne smete da izneverite očekivanja. Koliko god da vežbate i pripremate se, kod nastupa uživo uvek postoji neki neopipljivi faktor koji ne možete predvideti. Dok čekate početak važnog koncerta, uvek se zapitate “Da li će danas biti naš dan?” Srećom, to je definitivno bio “naš dan”. Adrenalin je učinio svoje i sve što smo vežbali odradili smo kako treba, a osim toga, i naše emocije su bile očigledne.

BYN: Šta vam se najzanimljivije dogodilo na nekom koncertu?

Milica Damnjanović: Jedna zanimljiva scena se dogodila upravo nakon koncerta u Ujedinjenim Nacijama. Nekoliko meseci ranije, na našem koncertu u Sava Centru, bitbokser je bacio šešir u publiku. Nismo saznali kod koga je šešir završio sve dok nam na svečanom koktelu u Ujedinjenim nacijama nije prišla devojka sa njegovim šeširom u rukama. Mali svet, sudbina ili neverovatna slučajnost?Pred horom su, kako je rekla Milica Damnjanović, novi zadaci. Plan je da za što veći broj obrada snime spotove i uz to neće odustati od nastupa po Srbiji i regionu. Posle letnje turneje u Crnoj Gori i odmora ponovo “pokreću mašineriju”.

 

Tags: