“Glumac otkriva svakakve mrakove radeći na filmu”

50. “Filmskih susreta”

Razgovalara Kristina Mitić
 
Mlada glumica Milena Živanović istakla se jednom od glavnih ženskih uloga u filmu “Amanet” Nemanje Ćipranića. Igra Višnju, trudnu devojku koja se na jedan posve čudan način pojavljuje u životu Todora, koga glumi Ljubomir Bulajić. Ona mu saopštava da nema novca i da joj očajnički treba njegova pomoć i podrška. Njihov odnos vremenom prerasta u ljubav, ali se dodatno komplikuje kada Todor odluči da se presele kod njegovog bogatog oca. Tada se postavljaju pitanja ko je zapravo Višnja, ko su negativci, a ko heroji i da li ih uopšte ima.
Niška publika je imala priliku da ovaj film pogleda uoči četvrte večeri jubilarnih 50. “Filmskih susreta”, a Milena Živanović je tada za BYN govorila o izazovima sa kojima se suočavala tokom snimanja, radu sa vrhunskim glumcima, savetima koje je dobijala i budućim planovima.
BYN: Ovo je tvoja prva velika filmska uloga. Kako izgleda sam početak tvoje glumačke karijere u pozorištu i na filmu?
Milena Živanović: Ako govorim o pozorišnim ulogama, igram u predstavi „Otelo“, tumačim lik Dezdemone u pozorištu na Terazijama, čiji sam član. Zatim igram u mjuziklima !Mama mia“ i „Zona Zamfirova“ dve naslovne uloge. Prethodni film je bio „Skidanje“ Koste Đorđevića, koji je takođe bio prikazivan ovde u Nišu. Divno je iskustvo raditi na filmu. Potpuno su drugačija glumačka sredstva, drugačiji je proces stvaranja. Rekla bih da mi je prva ljubav film u odnosu na pozorište, iako ne mogu baš da uporedim. Ne bih mogla ni bez jednog, ni bez drugog.
BYN: Kako je i sam reditelj pomenuo, izabrana si za ulogu Višnje među 230 devojaka koje su došle na kasting. Kako si odlučila da se prijaviš i da li je postojala trema?
Milena Živanović: Taj kasting je potpuno bio spontan, u smislu što sam ja u tom trenutku spremala “Zločin i kaznu” u Juoslovenskom dramskom pozorištu. Javila mi je drugarica da je kasting i da idemo sve zajedno, jer sve žene sa klase idemo zajedno na sve kastinge. Nisam se nadala ulozi. Onda je bio drugi krug, pa treći, uži. Čak sam htela da odustanem jer mi se poklapalo sa probama, pa sam pomislila da neću stići. Međutim, svaki put su se probe otkazale i ja sam stigla. I onda sam dobila ulogu! Sada sam čula da je bilo 230 žena, sada imam tremu kad sam shvatila. Nisam je imala tremu ranije. Bila je prisutna pred projekciju, u toku snimanja ne. A kada sam pomislila o tom prvom sudaru publike i filma, pomislila sam: “Jao, šta će biti? Da li će sada da misle da sam stvarno zla i da li će da me mrze?“ Ali pretpostavljam da ne.
BYN: Kako si realizovala ulogu Višnje i kakav je tvoj odnos prema njoj?
Milena Živanović: Bilo mi je teško i zanimljivo to što je ona potpuno drugačija od svega što sam do tada tumačila. U pozorištu uglavnom igram neke divne, plemenite herojine i u tom smislu ljude koji su tu nekako na granici dobra i zla, bliže dobru, nego zlu. A onda sam dobila ovu ženu koja ubije dvoje ljudi i koja snosi posledice za neke ozbiljne stvari i to su ozbiljne životne teme. Shvatila sam da će i pristup tome biti potpuno drugačiji i da moram da otkrijem šta je to što ću pronaći u sebi, što će biti dovoljno dobro, što će mi dati motivaciju da može onako oko da zacakli od mržnje u kadru. Tako da, kao što sam rekla na konferenciji, čovek glumac otkriva svakakve mrakove radeći na filmu i uopšte spremajući uloge, tako da je bilo zanimljivo. Mnogo volim ovu Višnju, mnogo joj se radujem.
BYN: Da li si osuđivala nekad njene postupke?
Milena Živanović: Film počinje kao neka ljubavna priča, dok se na kraju tek pretvara u pravi triler, u kom vidimo da ona ubija ljude i da ima postupke koje ja u svakodnevnom svom životu osuđujem. Ali u tom svetu u kom ona živi društvo je od nje napravilo to da bude zatvorena, da mora da grabi tim ciljem. Ona je dobila samo jednu priliku da pronađe svoje mesto pod suncem i grabi to krupnim koracima. Kod nje ne postoji nijedan trenutak u kom bi stala i razmislila. Tako da je ne bih osudila, ali bih rekla da smo dosta drugačije i da mi je baš zato bila inspirativna, divna.
BYN: Kakav je osećaj bio raditi sa velikim glumačkim imenima?
Milena Živanović: Imala sam sreću da sam svoju prvu predstavu u Pozorištu na Terazijama „Zona Zamfirova“, igrala sa Danicom, tada smo se upoznale. Svoju drugu predstavu sam radila sa njenim sinom, a kako je to njeno dete, imala sam osećaj da poznajem jedan deo nje. Svhatile smo da smo rođene istog dana, pa smo se i tu nekako našle. U tom smislu bilo je divno imati nekog svog čoveka na snimanju. Ja sam nju doživljavala kao svoju filmsku majku, kako bih rekla. Naučila sam kako da ne trepćem u krupnom kadru od nje. I prosto sam imala još mnogo životnih saveta da pokupim, ali njih neću otkriti. Sa Svetozarem Cvetkovićem sam sarađivala na diplomskoj predstavi i tu smo već uspostavili kontakt kao kolege. On je čovek sa jakim strpljenjem. Jednog dana na setu je čekao do uveče i shvatio da ništa neće snimiti. Od njega je potrebno naučiti i pokupiti tu dozu strpljenja i toga kako čovek u svakom trenutku može nešto lepo i divno da radi.
BYN: Kako si u saradnji sa Ljubom sazrela kao glumica?
Milena Živanović: Pa svakako, mislim da smo oboje sazreli. Znali smo se iz viđenja, gledali smo međusobno predstave, filmove, ali upoznali smo se na kastingu kada smo radili prvi put scenu. Saradnja je bila divna. A pritom mislim da su nam ovakve uloge napisali kao za jako mlade glumce i mislim da ovako, ovakav scenarijo, ne znam kad ću opet pročitati. Neke bih stvari možda drugačije, ali u celini mislim da je to bilo najbolje od nas u datom trenutku, datim okolnostima i ponosna sam na ekipu i ponosna na ovaj film.
BYN: Kakvo su tvoji planovi?
Milena Živanović: Počinje mi sezona u pozorištu, tako da igram svojih pet predsava u Jugoslovenskom dramskom i dve predstave u Pozorištu na Terazijama. Pozivam publiku da dođe da pogleda sve to. Očekujem premijeru jednog novog filma, koji je sada u post produkciji, u pitanju je film „Vlažnost“ NIkole Ljuce mladog reditelja. Tako da čekamo, pa ćemo videti. Pozvaćemo!

Tags: