U “Muzeju prekinutih veza” na ljubav sećaju pisma, sekire, tablete…

Cipele

Piše: Nenad Ranđelović
 
Sekira kojom je devojka uništila nameštaj svojoj partnerki, pisma bivših ljubavnika, vrtni patuljak, tablete kojima je neko pribegao zbog ljubavnih jada i koštice maslina koje su uspomena na zajedničke večere samo su neki od predmeta koje možete videti u Muzeju prekinutih veza u Zagrebu.
 
Neobičan muzej osnovalo je dvoje zagrebačkih umetnika - slikar Dražen Grubišić i producent Olinka Vištica. Oni su bili u vezi od 1999. do 2003. i na ovu ideju došli jer nisu znali šta da urade sa stvarima koje su im ostale posle raskida.
 
Prva postavka je postavljena 2006. na Zagrebačkom salonu, pa su naredne četiri godine ekponate predstavljali putujućom izložbom. Stalna postavka muzeja je otvorena 2010. godine kada su iznajmili prostor na Gornjem gradu u blizini Crkve svetog Marka i blizu najlepšeg pogleda na grad. Od tada do danas posetili su nekoliko desetina država u Evropi i svetu.
 
Muzej prekinutih veza je umetnički koncept koji, polazeći od pretpostavke da predmeti poseduju združena polja -"holograme" sećanja i emocija, svojim postavom želi kreirati prostor "sigurnosne memorije" ili "zaštićenog sećanja" – stoji u zvaničnom opisu muzeja.
 
Ovaj muzej insistira na anonimnosti da se niko ne bi promovisao, a ta anonimnost dovodi do potpune iskrenosti. U početku su imali oko 40 predmeta iz propalih veza svojih prijatelja i poznanika, da bi posle devet godina došli do cifre od preko 2.000 uz predmete koje su sakupili putujući svetom. Oni naravno ne mogu svi stati u Muzej, ali nagrada Kenneth Hudson, koju su dobili za inovativno, izazovno, ponekad i kontroverzno postignuće koje propituje uobičajenu percepciju uloge muzeja u društvu, zauzima specijalno mesto.
 
Jedna od najromantičnijih, a u isti mah i najtužnijih priča je jedna iz Sarajeva:
 
"Sretoh te u izbjegličkom konvoju. Zavoljeh te istog časa, tvoja plava kosa, tvoje divne oči privukle su me kao neki magnet. Nažalost, uskoro te napuštam, ali ne gubim nadu da ću te opet sresti. Krenuli smo zajedno, zarobljeni zajedno, putovali smo zajedno. Neki me izdaše da te volim, ali ja ne marim za to jer je moja ljubav beskrajna. Elma, najljepše ime svijeta. Pamtiću te cijelog života, jer ti si moja prva prava ljubav."
 
Ispod teksta, crvenom i zelenom olovkom kasnije je, očito ženskim rukopisom, dopisano "I love you" i "beskrajno". To je priča koja svedoči o dva zaljubljena srca u vihoru rata u Sarajevu.
 
Za vreme kratkog boravka u Muzeju broj posetilaca iznenađuje, uglavnom su to mlađi turisti, ali ima i starijih ljudi koji su došli da vide ovaj nesvakidašnji muzej.
 

Tags: