Mladi probaju drogu već sa 17

No drugs

Piše: Anđela Jovanović
 
Narkomanija spada u bolesti zavisnosti od neke psihoaktivne supstance koja uneta u orgniazam menja svest, ali i druge psihičke funkcije. U grupu psihoaktivnih supstanci spadaju opijati i stimulansi od kojih su najpoznatiji heroin i morfijum, halucinogene supstance kao što su LSD, ali i marihuana koja je istovremeno stimulans i halucinogen.
 
Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, mladi sa eksperimantisanjem započinju u srednjoj školi, tačnije u 17. godini, a od prvog eksperimentisanja do odlaska na lečenje prođe u proseku 10 godina.
 
- Današnje društvo pojedincu nameće visoke zahteve, a droga se najčešće uzima kao sredstvo koje omogućava svakodnevno suočavanje s problemima. Sve to deluje pogubno na one mlade ljude koji su po svojoj prirodi senzibilniji i koji samo žele da se snađu i negde uklope. Uglavnom, takvi pojedinci lakše skliznu u narkomaniju i postanu zavisnici - kaže sociolog Aleksandar Stošić.
 
Roditelji često, u nameri da decu sklone od „lošeg društva“, ne žaleći novac šalju ih na mesta koja nisu namenjena lečenju narkomanije.
 
- Radna terapija, život u komunama pri crkvama, pa i kažnjavanje barinama, sve do ubistava lopatom neke su od metoda u kojima narkomani, a pre svega njihovi roditelji traže izbavljenje od droge - podseća nas Stošić na neke od situacija o kojima su izveštavali mediji.
 
Poslednjih godina se primećuje pozitivni pomak u rešavanju problema. Neke škole u saradnji sa medicinskim osobljem i političkim stručnjacima pokušavaju da edukuju roditelje, učenike i nastavnike u cilju upoznavanja sa ovim problemom i štetnim posledicama koje droga može da izazove.
 
- Svi koji imaju problem sa drogom mogu da se jave u Zavod za mentalno zdravlje i dobiju pomoć u vidu medikamenata i razgovora - savetuje Stošić.
 
U Nišu se problemima narkomanije bavi Udruženje Putokaz, a nedavno je grupa volontera pokrenula veliku akciju "Dete, nemoj da se predaš“ koja uključuje osnovce i srednjoškolce.

Tags: