Milica Rašić: „Gitara je moja stara ljubav“

Milica Rašić

Piše: Danijel Frfalanović
 
Milica Rašić je umetnica koja u slobodno vreme plete i prevodi knjige sa francuskog jezika, studira filozofiju, svira klavir, gitaru i klavijature, uz to peva i nastupa u niškim klubovima.
 
Kako kaže ideje za bavljenje muzikom potekla je od njene majke pošto je ispoljavala ambicije ka muzici.
 
"Moja mama je bila profesor muzičkog, kada je videla da sam muzikalna nekako se podrazumevalo da me upiše u muzičku školu u koju sam krenula sa 10 godina. Ideja je potekla od nje, a ja se nisam bunila.“ – kaže Milica.
 
Milica sada ima 26 godina i student je na master studijama filozofije, a sve svoje vreme provodi pevajući i svirajući klavir, klavijature ili gitaru kroz različite žanrove.
 
„Najviše sviram džez standarde, bluz, malo soula i fadoa, poneku rok stvar obradim na svoj način, dok sa autorskim bendom „Krenbou“, koji trenutno hibernira, radim autorske kompozicije koje mogu da se definišu kao džez, bluz, pank i fjužn.“ – objašnjava ova umetnica.
 
Kako kaže ne voli podele u muzici koju izvodi jer neke stvari nije lako svrstati, ona ipak ima svoje omiljene izvođače.
 
„U zavisnosti od toga da li sviram gitaru, klavir ili pevam i izvođači se razlikuju. Kada je u pitanju pevanje to su: Kris Džerold, Ela Ficdžerald, Dajana Rivs, Džoun Stoun, od klavijaturista: Džon Medeski, Džili Smit, Loni Smit, Oskar Piterson.“ – navodi Milica.
 
Kada je reč o gitari, kako kaže, prema njoj gaji poseban odnos:
 
„Gitara je moja stara ljubav, koju i dalje održavam, ali ne u smislu velikog napretka nego zato što volim da je sviram. U periodu srednje škole sam slušala razne gitariste i bendove, jedan od uzora mi je bio Erik Klepton.“
 
Milica nastupa u niškim klubovima, i kako kaže, najviše voli da na njenu svirku dođe manji broj ljudi kako bi svi mogli da čuju i uživaju u muzici, iako se desi da bude po nekog zahteva nije uvek u mogućnosti da ga ispuni.
 
„Nema nekih neobičnih zahteva, ali nekoliko puta su ljudi tražili neku pesmu koju sam ranije svirala ili čuju nešto što ih podseća na neku drugu pesmu. Uglavnom ne mogu da ispunim zahteve publike jer ne znam toliko mnogo pesama, ali to i ne smatram pravim zahtevima već kao simpatične ispade u komunikaciji između mene i njih.“
 
Do skoro je nastupala solo, ali u poslednje vreme su to duo nastupi sa gitaristom, saksofonistom ili u kombinaciji sa devojkom koja svira kontrabas. Ali, prema njenim rečima, solo nastupi su joj mnogo koristili.
 
„Solo nastupi su krenuli kada nisam imala nijednu kombinaciju, jer sa bendom nisam radila aktivno, a imala sam volje i vremena da se bavim muzikom. Solo nastupi su bili mnogo dobri jer sam imala konstantnu vežbu i razvila sam glas mnogo više nego ranije, vežbala i sviranje i intonaciju što je važno za jednog muzičara“. – ističe Milica.

 
Prema njenim rečima svoje slobodno vreme provodi čitajući filozofiju, u viđanju sa prijateljima, rekreativnom bavljenju sportom, ali i prevođenju sa francuskog jezika koji je dobro savladala u srednjoj školi, a potom usavršila kroz putovanja u Francusku. Jednom prilikom je otputovala kao na džez festival kao pobednik na frankofonoj pesmi u Srbiji, a drugi put je dobila stipendiju. Ideju za prevođenje sa francuskog jezika dobila je nedavno.
 
„Odlučila sam da prevodim pre oko dve godine i to ime veze sa filozofijom. Knjigu za koju sam smatrala da bi trebalo prevesti jeste „Hladno i okrutno – predstavljanje Zaher-Mazoha“ Žil Deleza. Pisac ima dosta težak stil pisanja, ja sam bila neiskusna u tome, ali uz prave ljude uspela sam da završim sve za manje od godinu dana.“ – daje objašnjenje o izboru knjige za prevod.
 
Kako kaže, nije se oprobala ni u jednom talent šou niti ima za to namere. Takvi vidovi takmičenja zahtevaju posebna prilagođavanja i zahteve, a i dosta se razlikuju od stila muzike koji ona izvodi. Dodaje da ona sebe ne vidi u komercijalnim pravcima već bi radila na stvaranju sopstvene muzike i više bi ka tome stremila nego ka tome da bude izabrana kao talentovano biće.

 

Tags: