Čarls Keter: "Mladi ljudi su budućnost ove države"

čarls2

 
Piše: Andrija Pavlović
 

Čarls Keter je Amerikanac, koji je sasvim slučajno došao u Srbiju i u kojoj živi već 5 godina. Na početku se bavio humantarnim radom kroz donaciju sportske opreme za ragbi i bejzbol klubove, a sada radi u agenciji koja šalje mlade u Ameriku koji žele da pored provoda i zarade nešto novca. Jedan je od volonterskih promotera naše zemlje u svetu gde kroz svoje video klipe pokazuje sve ono pozitivno što naša zemlja ima, ali i šire.

Pročitajte kako je čuo za Srbiju i došao u našu zemlju, koji su mu bili prvi utisci, kako mu se dopada naša hrana, šta to donira i kako pomaže mladim ljudima u Srbiji, kako se proveo u Nišu i Skoplju, ali i Sićevu i koji su njegovi dalji planovi.

 
BYN: Kako ste odlučili da dođete u Srbiju? Šta je ono što Vas je najviše iznenadilo ili razočaralo?

 
- Održao sam predavanje mojim prodavcima u subotu ujutru pre nego što je jedan od njih došao u moju kancelariju. Pričali smo o nasumičnim stvarima i spomenuo je stranicu “Ja mrzim SAD” na Fejsbuku. Bio sam znatiželjan, pa sam našao tu stranicu i video nekoliko likova sa čudnim imenima kako pričaju loše stvari o mojoj državi. Vređali smo se nekoliko nedelja i konačno smo se dodali preko Skajpa. Maja 2010. su me pozvali da dođem. Za dve nedelje koliko sam bio ovde, iznenadio me je manjak mržnje od strane Srba, kao i njihovo gostoprimstvo. Moj najveći strah vezan za dolazak ovde je bila reakcija Srba na Amerikanca. Malo toga me je razočaralo. Bilo je to vrlo drugačije mesto, a ja volim da se upijam drugačijim stvarima. Moram reći da sam se malo razočarao što nema Koka Kole i 7Up-a sa ukusom višnje, kao i Doritos-a.

 
BYN: Radili ste na doniranju opreme za bejzbol i ragbi? Kako ste zadovoljni postignutim, imajući u vidu da Srbi više vole i treniraju sportove poput rukometa, odbojke, fudbala, vaterpola i košarke? Da li planirate i dalje da radite na prikupljanju i doniranju sportske opreme?
 
 
-Da, vrlo sam zadovoljan sa tim donacijama koje sam uradio. 78 kompleta opreme za američki fudbal koje je donirao klub “Cumberland Pirate Youth Football” iz mog rodnog Kamberlenda su stvarno učinili čuda za “Klek Knights” i druge timove. Komplet opreme košta oko 400-500$, što je veliki iznos ovde. Ta donacija je omogućila Kleku da osnuje svoj prvi junior tim. Imali su večeru u znak zahvalnosti. Nešto manje od 250kg je otišlo Zrenjaninu i protivpožarna oprema u vrednosti od 15 hiljada iz “Operacije Florian” je otišla dobrovoljnim vatrogascima u Nišu. U pitanju su bile novije kacige i jakne koje su im bile od velikog značaja. Nastavio sam da sakupljam korišćenu sportsku opremu od drugih organizacija iz SAD. Imam 4 ogromne torbe pune opreme koje su još malo pa spremne za pošiljku – pokušavam još da nabavim. Sportska oprema možda ne zvuči kao nešto bitno svim ljudima, ali ta deca su talentovana, samo što im fali finansijska podrška pa im je prekopotrebna. Stalno dobijam poruke od dece koja traže te stvari.
 
BYN: Mnogo predrasuda je o Srbima u svetu, pogotovo u Americi. Sobzirom da u Srbiji živite dosta dugo, već 5 godina, kako Vam se čini naš narod?
 
 
-Nakon dugogodišnjeg života ovde, još uvek mislim da su ljudi ovde jedni od najboljih na planeti. Ponašaju se prema meni sa puno poštovanja i ljubaznosti. Nemaju mnogo toga da daju, ali zato daju sve od sebe! Srbe ne gledam više kao drugačiji narod, već kao moj narod.

 
BYN: Mnogo ste proputovali kroz Srbiju, koji Vam se kraj najviše dopao?
 
 
-Teško je reći koji mi je omiljeni deo Srbije. Srbija je mala država, ali su svi regioni međusobno različiti. U svakom regionu volim određene stvari. Do sada sam živeo u Zrenjaninu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, opet Nišu, opet Pančevo, Kotežu, Novoj Galeniki, Zemunu and Novom Sadu. Najbolja mesta za žurke su Beograd i Novi Sad, najlepši je predeo oko Užica, mesto sa nadivnijim istorisjskim spomenicima i mestima je Niš, devojke su svuda lepe, prijateljski nastrojeni ljudi žive svuda, i hrana iz svakog regiona me još uvek oduševljava.

 
BYN: Koliko ste oduševljeni srpskom hranom?
 
 
-Oduvek sam voleo da jedem. Jeo sam mnogo sjajne hrane za vreme svojih putovanja, ali srpska kuhinja je izvrsna. Vrlo malo stvari ovde ne volim. Sarma mi je još uvek omiljena, a odmah iza nje je gurmanska pljeskavica. Prilozi poput urnebesa, pavlake, kajmaka itd. bi trebalo da se pojave u SAD-u. Verujem da bi bili hit. U većini restorana brze hrane imamo samo kečap, majonez i senf.
 

BYN: Dosta radite sa mladim ljudima, stalno ste u kontaktu sa njima u njihovom okruženju. Šta Vam mladi kažu o životu u Srbiji, a šta Vi njima kažete?
 
 
-Najviše se divim mladim ljudima. Toliko mnogo uče u školama i veliki broj mladih ljudi ovde ima završene fakultete i znanje iz većine predmeta. Takođe toliko dobro pričaju engleski da ponekad zaboravim da su Srbi. Olakšavaju mi život, ali su isto i razlog zašto još uvek nisam naučio srpski. Dobar deo njih imaju vrlo negativan stav povodom zapošljenja u Srbiji. Svi pričaju o korupciji u Vladi i kako je potrebno biti učlanjen u stranku da bi se došlo do posla. Putujem i pričam u školama, fakultetima i drugim organizacijama o svojim utiscima o ovoj sjajnoj državi. Pokušavam da im ubacim u glave da je život ono što od njega napraviš i da bi Srbija bila bolje mesto kada bi se svi oni posvetili tome.

 
BYN: Radite za jednu agenciju koja šalje mlade u Ameriku, kako su mladi koji su već tamo zadovoljni?
 
 
-Radim kako asistent menadžera u “Work and Travel” grupi. Mi smo agencija koja šalje srpske studente u SAD na 5 meseci u okviru programa za letnji rad. Poslali smo 800 studenata prošle godine u Ameriku i skoro svi su se sjajno proveli. Saznali su da Amerikanci ne vole svoju Vladu koliko i oni i da su Amerikanci ljubazni prema njima. Ovakvi programi pomažu oko postizanja mira u svetu.

 
BYN: Radite na projektu Say Serbia, društvena mreža slična Fejsbuku i Tviteru, koliko imate do sada članova i koji su dalji planovi ?
 
 
-“Say Serbia” je stvoren pre nekoliko godina. Stvoren je sa svrhom da dovede Srbe iz Srbije i iz dijaspore, kao i strance, na jedno mesto i da pokrene njihovu zainteresovanost za Srbiju. Sajt vodi moj drug, inače Srbin, iz Čikaga. Za sada imamo 13 hiljada članova.

 
BYN: Takođe obilazeći skoro celu Srbiju, rešili ste da snimate epizode o srpskim mestima iz Vašeg ugla, uradili ste trejler. Kada mozemo očekivati taj serijal?
 
 
-Vrlo je teško naći finansiranje u Srbiji. Imali smo mnogo planova ali se još uvek borimo da dobijemo barem nešto finansija. Samo je nekoliko turističkih organizacija pokazalo interesovanje ali oni nemaju načina da nas finansijski podrže.
 

BYN: U par navrata boravili ste u Nišu i okolini, kako Vam se dopada? Šta je ono što Vas kao turistu najviše odusevilo, a sta je ono što Vas je razočaralo?
 
 
-Dva puta sam živeo u Nišu. Imam dosta prijatelja tamo. Grad je pun zanimljive istorije, dobre i jeftine hrane i prirode od koje staje dah u okolini. Malo me je razočarao na prvi utisak – trebalo bi očistiti i renovirati deo oko glavne autobuske stanice. To je prva stvar koju turisti vide i uvek je prljavo zbog ljudi koji stalno prodaju stvari tu.

 
BYN: Snimili ste odličan kratak film o Sićevu. Kakvi su Vam utisci o tom mestu?
 
 
-Sićevo spomenem u svakoj prezentaciji o Srbiji. Obožavam to mesto. Ljudi tamo su vrlo ljubazni i mesto gde je fudbalski teren ima jedan od najboljih pogleda u Srbiji. Može se videti čak do Bugarske i nazad do Niša. Većina meštana pravi svoje vino, rakiju, med i gaji svoju hranu. Jednog dana ću kupiti kuću u Sićevu.
 
 
BYN: Dosta radite na promociji Srbije iz ugla jednog Amerikanca, koliko ste uspeli da vasim YouTube prilozima da i drugi ljudi iz Severne Amerike posete Srbiju za koju imaju mnoge predrasude, kao i Vi na pocetku?
 
 
-Jedan moj prijatelj iz škole je putovao kroz Evropu i došao u Novi Sad da me poseti. Sjajno se proveo i prijatno ga je iznenadila lepota. Konstantno dobijam poruke od ljudi sa svih strana sveta koji su zainteresovani za ovo mesto pa bi hteli malo više informacija. Težak je to posao raditi za besplatno. Trebalo bi da vodim turističku organizaciju...

 
BYN: Obzirom na to da je naš portal regionalni i da nas mogu čitati mladi ljudi iz Bosne i Makedonije, da li planirate da posetite i te krajeve?
 
 
-Bio sam u Skoplju i mislim da je to sjajan grad. Centar je vrlo lep i hrana je baš jeftina! Planiram da se vratim u Makedoniju i provedem vreme van Skoplja. Upravo smo otvorili kancelariju u Banja Luci i otići ću tamo nekoliko puta ove jeseni. Bio sam samo u Bijeljini i u okolnim selima ali sam se sjajno proveo. Priroda tamo je neverovatna.

 
BYN:Koji su Vasi dalji planovi?
 
 
-Stalno mi se javljaju palnovi za budućnost. Imam mnogo ideja za zaradu ovde, zapošljenje nekih Srba i promociju ovde zemlje.

 
BYN: Sta možete da poručite mladim ljudima?
 
 
-Mladi ljudi su budućnost ove prelepe male države. Znam da stvari deluju bolje van Srbije, ali većina toga je manipulacija od strane medija. Možda se više zarađuje u SAD-u i drugim zapadnim državama, ali cena toga je manje vremena sa porodicom i prijateljima, kao i veći životni troškovi. Uspostavite kontrolu nad vladom i vašu inteligenciju i strast pretvorite u pozitivnu promenu za ovu državu.
 

Tags: