Maja Volk: "Ljubav prema sebi i zdrava ishrana idu zajedno"

maja volk2

Piše: Kristina Mitić
 
Savremeni čovek je u neprekidnoj trci za praktičnim načinima vođenja života i  često u toj trci, ne pronalazi najbolje rešenje. Hrana je jedna od najvažnijih stvari koje su bitne za naš opstanak, a kako kažu naši stari : "Zdravlje na usta ulazi". Šta jedemo, kako jedemo, kada jedemo, trebalo bi svako od nas da se pita.
Na temu zdravog života i pravilne ishrane, razgovarali smo sa Majom Volk. Ona je u Nišu imala predavanje na temu "Kako osvojiti večito zdravlje?". Tom prilikom nam je govorila o principima kojih se pridržava i da li se takav način života nameće kao ključan za zdravlje svakog pojedinca ili se pak može svrstati u red mogućih dijeta i kako početi sa tim?!
 
BYN: Koliko je zapravo važno da se zdravo hranimo i detoksikujemo svoje misli?
 
Maja:  Pa to je ključno. Bez toga sve ovo nema nikakvog smisla jer sve ovo o čemu vam se priča je neupotrebljivo ako idete na loše gorivo. Znači to je osnovno. Kada se zdravo hranite, onda ste efikasniji, vaše misli su mnogo bolje, neuroni se hrane. Znate, vi kad se hranite đubretom, đubre je i u glavi. To je vrlo logično. Ako hoćete da budete kreativni, onda morate dobro da jedete. Znači morate da brinete o svom mozgu, morate da volite svoje organe. Cela ova priča o ishrani je zapravo priča o jubavi prema unutarnjim organima. Nije dovoljno samo voleti lice. Kao kad kaže neko volim sebe, a puši, kako možeš da pušiš, a da pričaš da voliš sebe. Ne možeš! Gušiš pluća, maltretiraš ih. Ili volim začinjenu hranu, time maltretiraš creva. Znači ne voliš svoja creva. Nisi nikad razmišljao šta ta creva čine za tebe. Toliko ima stvari u nama, koje brinu o nama, a mi potpuno zaboravljamo na to. A onda u starosti kažeš "Izdale me noge..." Pa ko je tu koga izdao?!
 
 
BYN: Da li mislite da bi ljudi trebalo da krenu vašim stopama i da se hrane na taj način?
 
Maja:  Apsolutno, to je ekološko pitanje, zato što biljne hrane ima dovoljno za 20 miijardi ljudi na zemlji. A meso ako bi svi jeli, nestalo bi nafte za 2 godine.
 
 
BYN: A šta ako je nekim ljudima meso potrebno?
 
Maja:  Nikome nije to potrebno. To je samo naučeno. To je neuroza. Upotreba mesa se u poslednjih 100 godina povećala 10 puta. Mi danas jedemo meso 3 puta dnevno, a pre 50 godina se jelo jednom nedeljno. To je velika razlika. Prema tome, staviš prst na čelo i vidiš (shvatiš). Meso razvija zavisnost i agresiju. Znači ova agresija koja je u nama potiče od mesa. Što kaže jedan čovek, burekdžija, otvorio je vegeterijanski restoran, kada sam ga pitala kako je došao na tu ideju: "Ma mirniji su. Ovi na mesu urlaju, agresivni su. Ovi tihi fini". E to je to smirenje koje dolazi sa normalnom ishranom, biljjnom ishranom. Iz mesa dolazi 80% hormona i pesticida. To jetra ne može da izdrži. Jednog momka, bodibildera su terali da jede 2kg mesa dnevno. On to nije mogao da izdrži, eksplodirala mu je jetra. Znači to je horor za organizam. Ako pogledate najveće životinje su biljojedi. Slon je biljojed, tigar je mesožder. Bivo je veći od lava. Bivoli su uvek imali više energije. Ko je upregao ralo u lava? Taj mučenik ima snage za 100m sprinta, uhvati antilopu i 3 dana ne može da se makne, nije mu dobro, vari je. Samo malo je potrebno da razmislimo koliko ćemo energije dobiti. A kao drugo, ova hrana se mnogo manje jede, u manjoj količini, znate 100 oraha je jednako 1kg mesa ili 100g suncokreta.
 
 
BYN: Kako bi ljudi koji žele da krenu vašim stopama trebalo da počnu i da postepeno uvode u svoj život?
 
Maja:  Samo da zamene doručak sa voćem, to je 50%. Dosta vode, naravno praviti smutije zelene i voćne, da ukinu kafu, ukinu otrove, mleko, meso, mlečne proizvode. I da jedu ne meso sa salatom, nego salatu sa mesom. Znači da je to meso u tragovima, čisto da im bude u glavi. Ja sam tako mojoj deci pravila salate sa račićima, koje ne možeš da nađeš, tri račića u ogromnoj posudi. Ali ima mesa. Znači oni zadovljni psihički, pojedu to i super. I onda vidite to kako takva hrana utiče na vaš organizam, kako vas čisti, detoksikuje, daje vam neke mnogo pozitivnije ideje i vidite da ste puni energije, niste gladni, ne možete da se prejedete ovom hranom. Sa ovom lošom hranom, koja vuče soli, vuče šećere, vi ste stalno gladni. To na ovoj hrani nema, na ovoj hrani ste namireni i kada završite prosto samo prestanete. Imate svega dosta, to je meni otkriće bilo da ti nisu više oči gladne nego si namiren. Izgubi se želja za lošom hranom. Ja se uopšte ne ustežem ni od čega, naprotiv nikad više nisam uživala nego sada. Prođem pored rafa i gledam ono što sam nekad mnogo volela i prosto sam onako indiferentna nemam više nikakav osećaj prema tome. Čak mi bude jako žao kada gledam kako ljudi to kupuju. Dodje mi da ih protresem i da im kažem "Nemoj, molim te"... Ali moram da ih pustim, to je njihovo. Ljudi imaju izbor i da se ubiju. Znači njihovo pravo je da unište svoj život. Ali je moje da im dam informaciju.
 
 

Tags: