Nedovoljno festivala za mlade pijaniste

sd

Piše: Lazar Marković
 
Talentovani niški pijanisti, sedamnaestogodišjni Đorđe Radevski(levo) i osamnaestogodišnji Aleksandar Raos(desno) studenti su druge godine Akademije umetnosti u Nišu i iza sebe već imaju nekoliko nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.Vraćajući se sa koncerta pijanista novosadske Akademije u Nišu na kome je kako kažu prisustvovalo jedva tridesetak ljudi , ispričali su za BYN put njihovog dosadašnjeg školovanja i takmičenja.

Obojica su kao i mnogi studenti “požurili” da dođu do studija kako bi što ranije isklesali svoj talenat.

 

Sa šest godina sam upisao nižu muzičku školu. Pošao sam u srednju muzičku školu sa godinu dana starijim , a završio sa tri godine starijim učenicima. Nakon toga sam upisao Akademiju umetnosti sa šesnaest godina , jer je to neophodno raditi u muzičkom svetu da bi individua napredovala, rekao je Aleksandar Raos.
 
Iako su već u srednoj školi tražili mogućnost da se usavršavaju u inostranstvu, obojica su, kako kažu, delom ostali u Nišu i zbog njihovog profesora Aleksandra Serdara, jednog od najcenjenijih pijanista na Balkanu. Djordje napominje da je dobra strana početka studiranja sa šesnaest godina to što stvara bolje uslove za rad i kvalitenije obrazovanje. Kao jedinu lošu stranu naveo je to što nije nikada dobio diplomu srednje škole.
 
Sa druge strane, želju za boljitkom sa studentima ne dele ni državne ni lokalne institucije zadužene za kulturu i obrazovanje. Između ostalih, uvek je aktuelan problem nedostatka prostorija za vežbanje na fakultetu Umetnosti u Nišu. Pijanisti su saglasni da su Nišu neophodna nova koncertna sala i klaviri, dok Djordje primećuje da su osnovni organizacioni problemi nedostatak festivala i koncerata.
 
Takođe nemamo finansijsku podršku ni za jedno vangradsko takmičenje, i tada moramo izdvojiti novac iz svog džepa za put i smeštaj.Primer kako se postupa sa mladim pijanistima možemo da vidimo u Moskvi, gde su pri studijama obavezna tri koncerta godišnje u tri najveće koncertne sale, kaže Djordje.
 
Pijanisti ne misle da postoje samo organizacioni problemi, već nisu zadovoljni ni odzivom sugradjana na lokalne manifestacije.
 
Toliko je loša situacija da poznajemo većinu publike koja dodje na nastupe . Dve trećine sale od sto pedeset mesta su gotovo uvek prazne. Samo koncerti u u okviru festivala Niških muzičkih svečanosti su posećivani zadovoljavajuće, rekao je Đorđe .
 
Obojica od malih nogu nastupaju po međunarodnim i domaćim festivalima. Aleksandar Raos je dobitnik dvadeset i osam nagrada na takmičenjima i festivalima. Đorđe Radevski je već sa osam godina počeo da osvaja nagrade, a kasnije su se nizala priznanja poput “Davorin Jenko“, “Josip Slavenski“, priznanje na takmičenju “A.D. Artobolevskaya” u Moskvi i “Virtuosi Per Musica di pianoforte Ústí nad Labem” u Češkoj. Najozbiljniji obrazac festivala u Srbiji prema mišljenju talentovanih pijanista ima takmičenje „Isidor Bajić“ koji je internacionalnog karaktera i gde najbolji primaju novčanu nagradu.
 
Individualno, trude se da se od ostalih pijanista u okolini izdvajaju radom. Trvde da je neophodno izdvojiti barem šest sati dnevno kako bi stekli mentalnu i fizičku kondiciju. Radevski dodaje i da je znao do trinaest sati da provede ispred klavira, no kaže da za sve može i mora da nađe vremena. Mlade Nišlije su takođe stekle utisak da se pijanisti širom Srbije ne posvećuju dovoljno vežbanju i da je to razlog njihovog pozicioniranja u svetu klasične muzike. Iako su trenutno fokusirani na studiranje u Nišu , imaju viziju da svoje usavršavanje nastave u inostranstvu.
 
Smatram da moram dodatno mentalno i muzički da se usavršavam kako bih odgovorio na teške zadatke koje mi postavlja inostranstvo. Ako su koncentracija, strpljenje i vreme žrtva koju moram da napravim kako bih napredovao, onda nemam problem sa tim, konkretan je Aleksandar.
 
Na najprestižnije svetske Univerzitete kao su Džulijard ili Moskovski Konzervatorijum pretenduje veliki broj svetskih pijanista. Samo u Kini prema nekim procenama brojnosti, postoji četrdeset miliona registrovanih pijanista ,od kojih žele da se usavršavaju u najvećim muzičkim ustanovama. Aleksandar i Đorđe će raditi na tome da dobiju stipendije za te najprestižnije svetske univerzitete u ogromnoj konkurenciji, a nama ostaje da se zapitamo koliko smo ih kao sugrađani podržali da se jednog dana vrate u svoj rodni grad. 

Tags: