Nebojša Radivojević poručio mladima da rade na sebi

Piše: Kristina Mitić
 
Mladi glumac, muzičar, internet stučnjak i bloger iz Beograda - Nebojša Radivojević, gostovao je u našem gradu kao jedan od govornika na TEDx konferenciji, sa temom Pronadji i pusti svoj glas – kako osloboditi svoj potencijal i ostvariti ciljeve. Tom prilikom je za BYN govorio o svom radu, snovima, maštanjima, verovanjima, i izneo određene životne smernice koje mladim ljudima mogu umnogome pomoći da spoznaju sebe i svoju svrhu u životu.
 
Objasnio je da su svi njegovi pozivi jednom rečju komunikacija, a da sredstva mogu biti različita. Sve su to varijacije na istu temu. Mimika, glas, pokret, tekst – sve su to oruđa koja imaju za cilj otvaranje ka ljudima i prenošenje energije, poruke, emocije, ideje.
“Ako su ideje autentične i efektne, ljudi će to prepoznati i reagovati. Kreneš od tehnike i emocije, pa ako stigneš do umetnosti, super. Isto je u pevanju, sviranju, glumi, pisanju i internet marketingu. Doduše, marketing je malo drugačiji u smislu da uglavnom nije cilj izraziti se, već primeniti neke principe, kako bi se oni koji tu poruku primaju pokrenuli na određenu akciju.”
Sredstvo kao što je internet trebalo bi dobro iskoristiti jer nam pruža svakojake mogućnosti, nova saznanja, i otkriva nove svetove.
 
Na pitanje važnosti muzike za duhovni napredak, odgovorio je da određeni niz tonova u kombinaciji sa rečima, mogu u nama izazvati određene emocije. U popularnoj muzici strofe i refreni se ponavljaju više puta, te tako dublje učvršćuju tu konkretnu emociju i poruku. Onda i mi puštamo sebi tu pesmu iznova i iznova, i tako ponovo proživljavamo te emocije, a poruke usađujemo dublje u svoju podsvest.
“Muzika je priča koju nam neko priča. Priča koja nam govori šta je dobro, a šta loše. Kakve priče slušamo, takvi ćemo biti. Muzika je zabava, ali nas ona i vaspitava, jer od malih nogu neprimetno utiče na naše stavove”.
 
Muzika je za njega vrlo važna. Sluša sve žanrove, čak i najekstremnije predstavnike, ako su dovoljno melodični ili ga nečim “kupe”. A dok je u fazi razmišljanja, na njegovoj plej listi nalazi se džez, klasika i dip haus.
 
Koji je značaj glume i kako ona utiče na tvoje upoznavanje sopstvenih osobina?
“Na ličnom planu, rad na novoj predstavi, filmu ili nekom TV formatu, uvek mi je donosio nova saznanja o sebi. Kroz tumačenje različitih likova, otkrivao mi je vrline i mane, ali i davao priliku da pomerim, one ranije pomenute, unutrašnje granice.  Nedavno smo radili na predstavi koja je na prvi pogled veoma obećavala, ali se u idejnom smislu nismo našli, pa je proces bio obustavljen. Međutim, kroz same razgovore i kreativne sukobe mišljenja, iskristalisali smo, obogatili i učvrstili sopstvene stavove. Kada se osvrnem, za mene to vreme nije bačeno, već uloženo sa svrhom, ali i prava privilegija, jer ne živim od glume. Većina glumaca koji rade za platu, ne bi mogli sebi da dopuste takav luksuz. Gledalac, sa druge strane, ima priliku da prepozna sebe  u nekom od likova sa scene, i tako iz “trećeg lica” analizira sopstveno ponašanje.  Nezamenljiva vrednost pozorišta je u tome što najbolje prikazuje moć trenutka. Scena koja se uživo dešava sada i ovde”.
 
Što se tiče ostalih interesovanja, rekao je da voli sport i da je nekada trenirao tenis i košarku. Sebe karakteriše kao ljubitelja psihologije, koja je još od srednje škole znatno doprinela njegovom duhovnom razvoju. Nebojša je otkrio i to da naročito voli putovanja i upoznavanje inspirativnih i uspešnih, ali i “običnih” ljudi širom sveta.
 
Duhovni razvoj, rad na podsticaju mladih?
Ovaj mladi momak svoju inspiraciju nalazi u lepoti, komunikaciji, moći promene, ispitivanju zvaničnih istina i granica. (Ono što je glavna teza filma Matrix.)  Lepota je, po njegovom mišljenju, prisustvo duha i mere u svemu. Granice postoje i nalaze se baš tamo gde i treba da budu za naš sadašnji nivo spremnosti. Kao preduslov za prevazilaženje ograničenja koristimo maštu. Kako Nebojša kaže: “Bez mašte, skulptura bi bila samo kamen”.
 
Otkriva nam da je ranije stalno upoređivao svoje trenutno stanje sa idealizovanom slikom u glavi, a onda je došao u sadašnju situaciju da prosto daje sve od sebe, sluša svoj unutrašnji glas i oseća da je na najboljem mogućem mestu za svoj trenutni stepen razvoja. Ali nastavlja dalje da sanja snove. Oni su mu se nekada činili velikim, ali toliko dugo ih sanja da su mu sada sasvim realni.
 
Ne bi želeo da ima neku super moć jer to izaziva veliku odgovornost. Mada svoju odgovornost ispoljava u pravilnom postavljanju ciljeva, te svima poručuje: “Ako nisi nikada postavio ciljeve, učini to što pre. Ako jesi, pretresi ih dobro i postavi manji broj zaista važnih ciljeva. O tome možemo čitav trening, ali suštinski, kada svedeš ciljeve na najvažnije, stvari same počinju da idu u tvoju korist. Vodi dnevnik svojih uspeha, neuspeha, piši beleške. To će biti tvoja jedinstvena knjiga o uspehu iz koje ćeš učiti. Samo se dovoljno otvori za sve lepo u životu, za davanje i učenje, opraštaj i budi zahvalan.“
Nebojša se trudi  da ukaže mladim ljudima na vrednosti koje smatra bitnima, a kao knjigu koja mu je pomogla, a možda će i drugima, izdvaja Buđenje - Antoni de Mela.
 
Za više informacija o njegovim daljim poduhvatima možete posetiti njegov sajt nebojsaradivojevic.com, čitati blogove i saznati novosti u vezi sa mogućim treninzima, predavanjima, seminarima. Tu možete naći i Nebojšine tekstove: Igra pokreta i pogleda ili kako sam postao manijak iz gradskog prevoza i Dve životne lekcije koje sam naučio u 2014. godini, koji su izazvali veliku pažnju kod publike.